Školovanje u inostranstvu

Henli kraljevska regata nesumnjivo je najpoznatija regata na svetu, a takođe i jedan od glavnih događaja letnjeg sportskog kalendara i društvene sezone u gradu Henliju u Velikoj Britaniji. Ona privlači hiljade posetilaca tokom perioda od pet dana i oduševljava gledaoce sa preko 200 trka međunardnog standarda.

Henley regata je prvi put održana 1839. godine i od tada se održava svake godine, osim tokom dva svetska rata. Prvobitno su je organizovali gradonačelnik i narod Henllija kao javnu atrakciju, koja je uključivala i sajam i druge zabavne aktivnosti, da bi se ubrzo promenio naglasak, tako da je takmičanje za amatere u veslanju postao njen glavni cilj. Prvi kraljevski patron ove regate postao je princ Albert, 1851. godine. To pokroviteljstvo znači da regata može da se zove Henli kraljevska regata, odnosno nosi epitet kraljevska u svom imenu.

Ovogodišnja regata održaće se od 1. do 5. jula. Regata je poznata po tome što privlači plemstvo iz cele Velike Britanije i predstavlja jedan od najznačajnijih i najposećenijih događaja letnje sezone. Tokom svoje istorije, regata je često počastvovana posetama članova kraljevske porodice. Ukoliko želite da i vaše dete iskusi jedan ovakav jedinstven događaj, to je moguće upisom na kurs engleskog jezika na koledžu u gradiću Henliju. Shiplake College, koji se nalazi u gradiću u kome se održava kraljevska regata. Ovaj kurs odvijaće se u periodu od 28. juna do 12. jula i deca će, pored visoko kvalitetne nastave, biti u prilici da budu u gradu u vreme jednog od najznačajnijih događaja koji privlači krem britanskog društva, kao i veliki broj ljudi iz cele zemlje.

Nastava na koledžu odvija se u dva dela, jedan sa naglaskom na gramatiku i savladavanje novih reči i drugi na razvijanju tečnog govora, koji se sprovodi kroz različite kreativne timske zadatke poput kreiranja mini internet prezentacije, sprovođenje anketa i intervjua sa ostalim polaznicima, kao i kreiranja i izvođenja predstave. Grad obiluje istorijskim znamenitostima od kojih svaki ima posebnu priču, a okružuje ga prelepa priroda. Henli na Temzi je pravi primer britanske idile i idealno mesto za odmor, druženje i učenje. Ukoliko želite da upišete svoje dete na ovaj letnji kurs engleskog jezika i omogućite mu da doživi deo autentične atmosfere jednog ovakvog događaja, više detalja o koledžu i kursevima koje nudi saznajte klikom na: engleski u Velikoj Britaniji. 

Istanbul, istorijski poznat kao Carigrad i Konstantinopolj, najveći je grad u Turskoj i peti po veličini u svetu sa svojih preko 14 miliona stanovnika. Grad je smešten u Bosforskom moreuzu i nekadašnja je prestonica tri velika carstva – rimskog, vizantijskog i otomanskog.

Ovaj megagrad je kulturni, ekonomski i finansijski centar Turske. Istanbul spada u jednu od najbrže rastućih ekonomija u svetu zbog činjenice da je centar mnogih poznatih turskih kompanija. Samo neke od čuvenim znamenitosti po kojima je ovaj grad poznat jesu Aja Sofija, Sulejmanova džamija, Sultan Ahmetova (Plava) džamija, kule Galata i Kiz Kulesi, trg Taksim, bosforski most, drevne ruševine Valensovog akvadukta –Bozdogan Kemeri, Cisterna Bazilika, Veliki Bazar, ali i druge turističke atrakcije poput akvarijuma, zoološkog vrta Bosphorus. Pored toga,  Istanbul krase i mnogi kafići, restorani, barovi, prodavnice, butici i pijace začina i slatkiša. Ukoliko želite da dobro savladate turski jezik, najbolje je da upišete kurs jezika baš u Istanbulu, gde ćete najbolje osetiti duh Turske i moći da, u razgovoru sa žiteljima ovog grada, odmah I primenite znanje koje ste stekli. Učenjem turskog u Turskoj, steći ćete neprocenjivo iskustvo i obogatiti svoje znanje.

1. Ime države nije samo Turska, već Republika Turska, od 1923. godine.

2. Leonardo da Vinči je 1503. godine podneo planove za most preko Bosfora, ali je njegov dizajn  bio preambiciozan za to vreme. Danad postoje dva mosta preko Bosfora.

3. Čak 80 odsto svetskog izvoza lešnika potiče iz Turske

4. Istanbulski Grand Bazaar ima 64 ulice, 4000 prodavnica i 25.000 zaposlenih.

5. Deda Mraz je rođen u Patari, u Turskoj.

6. Većina Turaka do 1934. godine nije imala prezimena.

7. U Turskoj su rođene mnoge istorijske ličnosti, poput Homera i Ezopa.

8. U Turskoj je pritvoreno više novinara nego u bilo kojoj drugoj zemlji.

9. Turska obala Crnog mora prostire se dužinom od 1650 kilometara. Ista tolika razdaljina je između Pariza i Berlina.

10. Najduža reč u Turskom jeziku ima čak 70 slova i glasi: muvaffakiyetsizleştiricileştiriveremeyebileceklerimizdenmişsinizcesine.

11. Istanbul je jedini grad na svetu koji se nalazi na dva kontinenta.

12. Tulipani zapravo potiču iz Turske. Turski trgovci doneli su ih u Evropu u 16. veku.

13. Prva crkva posvećena Devici Mariji nalazi se u Efesu.

14. U Turskoj ima oko 9000 različitih vrasta cveća, od čega su čak 3000 endemske vrste. Poređenja radi, u Evropi ima oko 11.500 vrsta, što najbolje ilustruje bogatstvo flore i faune u Turskoj.

15. U turskoj abecedi ne postoje „x“ i „q“, ali zato imaju slovo i bez tačke iznad znaka.

Nikada ne možete znati previše stranih jezika. Uvek je korisno da upišete kurs stranog jezika u inostranstvu i proširite svoje znanje i steknete sigurnost u komunikaciji. Nemački jezik kao maternji govori oko 128 miliona ljudi u Evropi, dok je drugi jezik za čak 18 miliona govornika. Preko Egide, možete ga učiti u Berlinu, Beču ili nekom drugom gradu po vašem izboru. Naša ponuda obuhvata kurseve jezika u Nemačkoj i Austriji i za mlade i za odrasle.

Činjenice o nemačkom jeziku:

·         Nemаčkа može dа se pohvаli sa stopom pismenosti od 99%.

·         Nemаčki spаdа u tri nаjčešće učena jezikа u svetu, kаo i deset nаjčešće govorenih jezikа u svetu.

·         Nemаčki je među prvih pet nаjčešće korišćenih jezikа nа Internetu.

·         Jednа četvrtinа turistа u SAD su nemаčki govornici.

·         Nemаčkа je druga nаjpopulаrnija evropskа destinаcijа zа аmeričke turiste.

·         Sа 22%, Amerikаnci nemačkog porekla predstаvljаju nаjveću etničku grupu u Americi dаnаs.

·         Neki istаknuti Nemci su  Albert Ajnštаjn, Levi Štrаusа, Henri Kisindžer i Verner fon Brаun.

·      Standardni nemački jezik potiče od jednog dijalekta saksonskog koji je koristio Martin Luter za prevod Biblije u ranom 16. veku. Vođa reforme je izabrao taj dijalekt jer je sam dolazio iz Saksonije, ali i zato što je saksonski kombinovao elemente dijalekata koji su se govorili u svim regijama u kojima se pričao nemački. Kasnije će pisci poput Getea i Šilera, veliki mislioci poput Kanta i Ničea i muzičari kao Mocart, Betoven i Bah koristiti ovaj jezik da se na njemu izraze.

·         "Ti" i "Vi"

Kod Nemaca, uobičajen način ličnog oslovljavanja je formalno "Vi", koje se obično  koristi u javnosti i na radnom mestu.  Čak iako se susedi, ili kolege na poslu, već dugo poznaju  često  ostaju  sa "Vi".  "Ti" se koristi  samo u krugu prijatelja, bliskih poznanika i kolega, kao i u oslovljavanju dece do šesnaeste godine. Učenici i studenti takođe koriste "ti". Opšte pravilo je da  je starija osoba ta koja će mlađoj ponuditi  oslovljavanje sa "ti". Na poslu su,  međutim,  nadređeni oni koji  su pozvani da zaposlenima ponude oslovljavanje sa "ti".

·         "Molim" i "Hvala"

Kada se iskazuje želja ili postavlja pitanje, najčešće se koristi  "Molim": , "Možete li mi, molim Vas, reći koliko je sati?, Mogu li, molim Vas, dobiti novine? ". Ove reči su izrazi ljubaznosti i učtivosti. Kada nešto dodate drugoj osobi obično možete reći: "izvolite".  "Mnogo hvala", ili , "hvala lepo"  je uobičajeni odgovor u toj prilici. Ako vam se ponudi da nešto popijete  korišćenje reči  "hvala", u stvari, znači "ne, hvala". A kada kažete "da, molim Vas" ili  "da, rado" znači da želite još nešto.

·         Tačnost

Nemci  mnogo drže do tačnosti. Radio i televizijske emisije počinju  tačno u najavljeno vreme. Isto važi u najvećem broju slučajeva za vreme polazaka  autobusa i vozova. Ni u Nemačkoj, međutim, tačnost nije sveprisutna.

·         Dogovori

 "Hoćemo li večeras na pivo? ", ili "Hoćemo li na kafu? "- Dogovori  se često prave  upravo na ovaj način. Pristojnost nalaže da se i kod dogovora zakazanih u slobodno ima u vidu tačnost.

Više informacija o kursevima nemačkog jezika u inostranstvu: 

Novi Sad

Katolička porta 6

Info tel: +381(0)21 6612 227

Info tel: +381 (0)62 259-937

fax: +381 (0)21 427-209 

 Beograd

Vojvode Bogdana 36

Info tel: +381 (0)11 240-3295

Info tel: +381 (0)11 311-1349

fax: +381 (0)63 1141-310

Sajt:  http://www.egida.rs/