Školovanje u inostranstvu

Učenje novog jezika uvek je i korisno i zabavno. Najbolji način da naučite novi jezik jeste da upišete kurs jezika u inostranstvu, gde ćete ga u isto vreme i učiti i primenjivati. Komunikacija sa lokalnim stanovništvom, kao i sa drugim polaznicima kursa koji pohađate, pomoći će vam da steknete neophodnu sigurnost i počnete aktivnije da koristite strani jezik. Osim toga, kurs jezika u inostranstvu jedinstvena je prilika da upoznate nove ljude, sa kojima ćete i dalje nastaviti druženje i komunikaciju na stranom jeziku. Italijanski jezik pripada grupi romanskih jezika. Ovaj jezik govori oko 62 miliona ljudi u svetu, a službeni je jezik u Italiji, Švajcarskoj, San Marinu, Vatikanu, Malti, delu Slovenije (Istra) i delu Hrvatske (Istarska županija). Preko Egide, možete ga učiti u Rimu, Firenci, Veroni i drugim italijanskim gradovima po vašem izboru. Naša ponuda obuhvata kurseve jezika u Italiji i za mlade I za odrasle.

 Korisne činjenice o italijanskom jeziku

Italijanski jezik se može lako naučiti. Konjugacija i  akcenti nisu teži u odnosu na druge jezike, a italijanski pravopis je mnogo lakši od francuskog.

Izgovor – Italijanski je zabavan i lako se izgovara. Posle malo vežbe bićete oduševljeni neverovatnim muzičkim ritmom italijanskih reči. Treba dosta vežbati intonaciju, jer tek onda ulazite u suštinu jezika.

Rečnik – Italijanski reči su napisane tako da izgledaju čudno  govornicima francuskog, portugalskog i španskog. Moraćete da se naviknete na različite nastavke koje se dodaju na kraju reči kao da su bili deo nje.

Transparentnost – Romanski jezici (francuski, italijanski, portugalski, rumunski ili latinski) su prilično slični jedan drugom, i ako govorite jedan, učenje italijanskog će biti  mnogo lakše. Najsličniji italijanskom  je francuski. Razlike između drugih romanskih jezika i italijanskog manifestuju se uglavnom na tri nivoa: kao nekoliko stotina potpuno različitih čestih reči; kao „lažni prijatelji“  i kao razlike u izgovoru. Važno je da pažljivo proučite ove tri oblasti pre nego što odete u Italiju. „Lažni prijatelji“ su uvek izvor zabave, ali je potrebno da ih sa pažnjom proučavate

Na primer:

Italijanski Dottore nije ni osoba sa titulom doktora, ni lekara, već jednostavno diplomac .

U Italiji, Palazzo nije palata, to je samo višespratnica.

Potrebno vreme za učenje jezika

Poznavaoci drugog romanskog jezika (francuski, španski, portugalski, rumunski ili latinski) mogu da nauče italijanski za manje od 12 meseci, a osoba kojoj je francuski maternji jezik može ga naučiti najviše za  6 meseci.

Ako govorite engleski i nijedan drugi romanski jezici, trebalo bi da steknete odlično znanje u roku od 12 do 18 meseci. Bilo bi najbolje da imate pristup mnogim audio materijalima, kako biste mogli  savladati pravu intonaciju i ritam.

Sporazumevajte se rukama

Hodajući niz ulicu bilo kog italijanskog grada danas, možete pomisliti da ste zalutali na set nekog Felinijevog filma. Ljudi izgledaju kao da mrmljaju za sebe dok žustro gestikuliraju. Ako im se približite, primetićete da oni razgovaraju telefonom dok istovremeno objašnjavaju gestovima ono o čemu pričaju, kao da ih sagovornik mođe videti. Mobilni telefoni su sve prisutniji u Italiji danas, i svi ti razgovori su animirani dokazi da se Italijani  izražavaju svojim rukama čak i dok razgovaratju telefonom.

BITI BLIZAK SA NEKIM              DA ILI NE?            DOBRO ZAPAMTI NAŠ DOGOVOR

Slušajte svojim očima

Signali rukama su jezik za sebe, na primer, u sportu, sudije, igrači, menadžeri i svi imaju svoju neverbalnu međusobnu komunikaciju, bez obzira da li je signal penal u fudbalu,  pokret saigrača ili premeštanje igrača. Postoje čak i organizacije kao što su „Centar za neverbalne studije“   u kojima se  primenjuju naučne studije o neverbalnoj komunikaciji, koje uključuju pokrete tela, gestove i izraze lica

Uskrs važi za najstariji hrišćanski praznik. Uvek se praznuje nedeljom, ali se menja datum kada se slavi. Međutim, zanimljivo je to da Uskrs nikada ne može pasti pre Blagovesti (7. april), kao ni posle Đurđevdana (6. maj).

U različitim zemljama, ovaj praznik se drugačije obeležava. Belgijanci, na primer, svojoj deci govore kako uskršnja jaja donose zvona iz Rima, pa iz tog razloga na Veliku subotu zvona na crkvama ne zvone, jer su „otišla u Rim“. Norvežani i Danci na Veliku subotu u džepovima nose komadiće beskvasnog hleba umotane u belu tkaninu kako bi ih pojeli u ponoć, što je  običaj koji su preuzeli od Vikinga koji su sa sobom nosili zimzelene bobice, kao simbol života. I naši susedi imaju svoj način praznovanja Uskrsa, pa Bugari i Rumuni na Veliku subotu na prozore stavljaju brašno, so, kvasac i šarena jaja, od čega se posle mesi hleb. Na sam dan Uskrsa, Norvežani svakako predstavljaju narod sa jednim od najneobičnijih običaja. Naime, U Norveškoj se na Uskrs rešavaju ubistva! Na televizijskim programima emituju se detektivski filmovi, časopisi objavljuju kriminalističke priče, a čak se i na kartonima mleka utiskuju priče o nerešenim ubistvima. U Severnoj Americi, s druge strane, najpoznatiji običaj je lov na šarena jaja, koja roditelji sakriju, kako bi ih deca našla verujući da ih im je prethodne noći uskršnji zec ostavio jaja sa poklonima.

Pored različitih običaja, razlikuju se i načini čestitanja Uskrsa na različitim stranim jezicima. Pogledajte video i naučite kako na različitim svetskim jezicima možete drugima čestitati ovaj veliki praznik!